ZAHVALNOST JEDNE MAJKE I POBEDA ZA ŽIVOT! "Vi ste najbolji predsednik", jecala je Jasmina čiji će sin Aleksandar dobiti skupi lek "arimoklomol" o trošku države
Dodajte Kurir u vaš Google izbor"Ja sam došla da vam se poklonim kao majka, da vam se zahvalim. Vama je pre neki dan u Kušićima prišao otac Bojane Milenković, koja je dobila terapiju, a drugo dete je moj Aleksandar. Ja sam zato i došla, da nije bilo vas moj Aleksandar ne bi imao nadu za život, jer je to teška bolest, koja brzo napreduje", rekla je vidno potresena i u suzama Jasmina Jović u Paraćinu, dok je potčala u zagrljaj predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Na uvek staloženom i sabranom licu predsednika Republike, isklesanom godinama brojnih teških međunarodnih pregovora i rešavanja unutrašnjih kriza, odrazio se prvo šok, a zatim i čitav spektar do tada neviđenih emocija.
Vučić je prošaputao da je "mislio da je on nešto pogrešio" i zatim snažno zagrlio Jasminu.
"Vi ste najbolji predsednik", jecala je zahvalna majka, čiji sin Aleksandar boluje od teške i retke Niman-Pikove bolesti tipa C.
- Hvala vam mnogo, da vas zagrlim samo. Uvek sam se pitao hoće li to da spasi jednog čoveka, dva čoveka, tri čoveka? I kada sam čuo da hoće, rekao sam - nema problema, daj 50 miliona evra, 100 miliona? Da ste živi i zdravi još 100 miliona evra, koliko god da je, samo da život sačuvamo - vidno potresen kazao je Vučić koji je zatim telefonom pozvao direktorku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanju Radojević Škodrić koja mu je potvrdila da će lek za Aleksandra stići za sedam do 10 dana.
Slična scena, odigala se pre samo četiri dana u Kušićima, kada je Vučiću prišao zahvalni otac Nebojša iz okoline Ivanjice, čiji je ćerka napokon o trošku države dobila skupi lek za svoju retku bolest.
Sve ove scene duboko su dirnule sve prisutne. Međutim, neki su se samo srećno nasmejali, naviknuti već da predsednik svakodnevno radi na rešavanju problema građana i da ovo nisu prvi roditelji koji mu se zahvaljuju za spas svoje dece. Da su ovakve scene, gde mu mališani trče u zagrljaj, gde su ga straiji grle i tapšu po ramenu - postale pravilo, a ne izuzetak.
Samo u poslednjih nekoliko nedelja, Vučić je obišao 54 mesta u Srbiji gde je našao vremena da zastane skoro sa svakim građaninom i poriča sa njim. Da istripi i kritike ako treba. I ne, nije samo najavljivao velike infrastrukturne projekte i nove investicije u razne krajeve Srbije, želeo je da sasluša svaki, pa i najmannji problem građana, da čuje koliko kilometara ili čak metara puta kome fali do kuće, da vidi gde je potrebna rekonstrukcija škole, vrtića, bolnice, sportskih terena, autobuskih stanica, domova kulture... I istog sekunda krenuo na rešavanje tih problema.. A posebnu pažnju i poštovanje uvek je ukazivao porodicama sa mnogo dece, nazivajuči ih pravim sprskim junacima!
Politički analitičar prof dr Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije kaže za Kurir da su ovo ključni dokazi da se radi o čoveku koji iskreno u svakom trenutku brine o svom narodu, koji je iz naroda i sa naradom i da je upravo to zlatni standar koji zemlju gura napred.
- Radio je tako sada i nezapamćenim vrućinama u Srbiji na 40 stepeni, a radio je tako tokom godina i u nepogodama, ni minusu, vetru, kiši i snegu. Bio je sa svojim narodom gde je god je narodu bila potrebna pomoć. I nije se nikad postavljako kao nekakva elita, bio je jedan od njih, bio je onaj koji želi i može da im pomogne. Iako je možda baš u tim trnucima trpeo najveće udarce i na sebe i na svoiju prodicu, Vučić je svaki dan dokazivao da je njegova porodica Srbija. A oni, koji bi to da iskoriste za nekakvu politički kampanju i da kažu kako je za robiju to što predsednik priča sa svojim narodom i što hoće da im pomogne... Pa zamislite vi to, za robiju je obilazi Srbiju i pomagati komšijama. Takve izjabe su neveroavatan apsurd i samo dokaz nemoći njegovih političkih protivnika, ali i dokaz da su totalno otuđenih od običnoh naroda i njihovih probelama - kazao je MIletić.
Prof FPN Milan Petričković je ocenio za Kurir da je direktan razgovor državnog vrha sa građanima jedan od najvažnijih načina da se problemi sa terena čuju neposredno i da se na njih reaguje.
- Svakodnevne potrebe građana moraju da budu u centru političkog delovanja. Ovo je jedan od suštinskih, zapravo stožernih, valjanih oblika bavljenja svakodnevnim potrebama stanovništva. Jer ono što svakoga zanima, prosečnog stanovnika bilo koje države, pa i naše prelepe Srbije, to je kako da se poboljša standard i kvalitet življenja. A kada se kaže kvalitet življenja, misli se na taj nivo svakodnevnog zadovoljavanja ljudskih potreba. I sve što politika bude bliža tom neposrednom čoveku, običnom čoveku iz naroda, to je vrlo efikasan način i put da se čuje upravo koji su to problemi gorući, šta je to na lokalnom nivou od značaja, šta nije rešeno - kazao je Petičković i dodao:
- Efikasniji i građanima draži oblik je upravo ta neposredna živa komunikacija koja je falila srpskoj političkoj sceni. Ovo je nešto što je za jednu vrstu poštovanja i dubokog respekta. Vrlo često se greši, pa se misli da je politika samo u skupštinskim klupama, u nekakvim benefitima, vožnji skupih automobila, privilegijama. Politika je izlazak u narod. Ko pažljivo sluša, on očigledno može da ima rezultate i efekte
Kurir Politika